RANE IZ RANOG DETINJSTVA I NJIHOV UTICAJ NA PSIHO-FIZIČKE DISFUNKCIJE
Oslobodite se rana, oslobodite se življenja tuđeg života
Emocionalne rane nastaju vec u ranom detinjstvu, odnosno od zaceca do sedme godine života,
dok se ne oformi tipologija karaktera ličnosti.
Skoro svakodnevno se u toku života dogodi da probudimo te rane,te nesvesno stavljamo određene psihološke maske od straha da neko ne otkrije nasu ranu i da nas ne povredi.
Što je rana veća, imamo potrebu da maskiramo našu pravu prirodu.
Važno je, međutim, razumeti da rane nasleđujemo od roditelja, tako da nam se često dešava
da jednim delom živimo tuđe, odnosno njihove živote.
Postoje pet kategorija rana, a ovde ćemo, ukratko, pomenuti samo neke od njih.
Fizički izgled otkiva vrstu emocionalne rane, zavisno od toga da li je osoba niska, pogrbljena, da li ima tužan pogled, zavodljiv, višak kilograma, okruglu glavu, nesrazmerno telo, asimetricnost jedne i druge strane ili gornji i donji deo tela,sve to otkriva vrstu rane.
Svaka rana ima svoju vrstu ponašanja. Zavisno od emocionalnih rana ljudi imaju
predispozicije i ka određenim fizičkim oboljenjima.
Kod rane poniženja, na primer, osoba ima osećaj tereta i vrlo često se javlja bol u ramenima ili kičmi ali uvek imaju „teške noge“ i probleme sa venama.Takođe mogu imati i disfunkcije sa grlom, sa jetrom, sa štitnom žlezdom. S druge strane, ove osobe previše razmišljaju i brinu o drugima oko sebe a manje baš o sebi samima, otuda i njihova psiho maska-mazohist.
Gotovo uvek ove osobe imaju višak kilograma i teško da će im pomoći bilo kakva dijeta dok se ne „oslobode“ svoje rane. Njima se roditelji često mešaju u život, ali pre svega majka; ne znaju, prosto, kako da izađu iz začaranog kruga i da se “izvuku” iz takve kontrole.
Postavlja previše obaveza i zadataka samom sebi; svoje afektivne nedostatke kompenzuje sa hranom, stidi se erotsko-seksualnih momenata ali je vrlo senzualna.
Rana odbijanja (ili ne priznavanja), koja je “prva životna rana” (stvara se od začeća do kraja prve godine života); radi se o deci kja nisu ili nisu dovoljno bila “željena“ u porodici; najklasičniji primer je kada roditelji priželjkuju muško dete, a rodi se žensko ili ako je majka razmišljala da izvrši abortus.
Ne osećati pravo postajanja, “nisam ni trebao da se rodim”, “ne planirano” dete.
Te osobe imaju psiho-masku begunca, često beže od određenih životnih situacija, plaše se da ih rešavaju. Kao adolescenti beže od kuće i iz kuće, često menjaju mesta borovka; bežati, međutim, od određenih situacija znači bežati od sebe.
Roditelj od koga se nasledi ova rana je istog pola.
Ove osobe su intelektualci, prolaze faze velike ljubavi do ekrtremne mržnje
Često vređaju sami sebe pred drugima i pred sobom; preferiraju samoću, smatraju da ih drugi ne razumeju. Problemi u intimnim, emocionalnim i seksualnim odnosima.
Maksimalni strah, panika
Predispozicije mogućih bolesti: dijarea, aritmija, tumori, alergije, povraćanja, dijabetis itd…
Skinite masku
Rane se moraju isceliti, nije dobro da ih ne priznamo, ne prepoznamo, ne osvestimo (uz pomoć terapeuta) i da ih jednostavno guramo “pod tepih”. Izlečiti rane (pre svega primarnu) znaci pomoći našim roditeljima, pogotovo onom sa kojim imamo najtežu ranu, kako bi se i sam što lakše makar delimicno oslobodio svojih tegoba koje su mu rane prouzrokovale.
Pogrešno je reći da nas je neko učinio nesrećnim. Drugi ne mogu da nam donose sreću ili nesreću, sve je to u nama, a ne izvan nas. Zato je važno da osvestite svoje probleme, da budete ono što jeste i da zivite svoj, a ne tuđi život.
